Mart 2025
Mart 2025. godine doneo je jedan od najvažnijih trenutaka u dosadašnjem toku ukrajinskog rata – privremeni prekid vatre, dogovoren posredstvom američke diplomatije i uz podršku Saudijske Arabije, koja je ugostila pregovore u Džedi. Ukrajina je pristala na 30-dnevno primirje, što je prvi ozbiljan znak deeskalacije od jeseni 2024. godine. Međutim, iza diplomatskog disursa i obećanja o miru krije se mnogo složenija politička i strateška računica.
Tokom prethodnih meseci, sukob je dostigao tačku iscrpljenosti: front se nije pomerao, a ljudski i materijalni gubici rasli su iz dana u dan. Dolazak Donalda Trampa u Belu kuću početkom januara otvorio je novu fazu američkog pristupa – realpolitičku i pragmatičnu, sa ciljem da se rat „privremeno zaustavi“ i spreči dalje urušavanje evropske bezbednosti. Njegova administracija je iskoristila polugu moći koju poseduje: privremeno je obustavila razmenu obaveštajnih podataka i vojnu pomoć Ukrajini, čime je poslala jasan signal Kijevu da je trenutak za pregovore neminovan.
Upravo ta odluka pokazala se presudnom. Kada je predsednik Volodimir Zelenski, posle višednevnih konsultacija, prihvatio uslove privremenog prekida vatre, Vašington je istog dana objavio da se pružanje vojne pomoći i obaveštajne saradnje vraća u punom obimu. To je bio znak da su Sjedinjene Države uspele da povrate diplomatsku inicijativu, ali i da zadrže kontrolu nad tempom ukrajinske ofanzive. U suštini, Trampova administracija je primenila staru doktrinu „pomoći pod uslovom“ – podrška se ne povlači, ali postaje instrument za disciplinovanje saveznika.
Dogovor iz Džede obuhvata potpunu obustavu ofanzivnih operacija – na kopnu, u vazduhu i na moru – i predviđa mehanizam nadzora koji uključuje posmatrače iz SAD, Saudijske Arabije i Turske. Formalno, reč je o humanitarnom predahu: razmeni zarobljenika, povratku civila, obnovi snabdevanja i osnovne infrastrukture. Ali između redova, primirje ima i stratešku funkciju – reset borbenih pozicija, testiranje volje Moskve i Vašingtona, kao i pokušaj da se definiše nova linija političke ravnoteže.
Za Rusiju, prekid vatre nije poraz, već pauza u ratu iscrpljivanja. Kremlj je pristao na dogovor, svestan da mu 30 dana mira može doneti više nego meseci borbi: konsolidaciju linija, reorganizaciju jedinica, dopremu opreme i pregrupisavanje snaga. Portparol Dmitrij Peskov izjavio je da je „Moskva otvorena za političko rešenje, ali samo uz uvažavanje realnosti na terenu“ – što je, u prevodu, jasan signal da se Rusija ne odriče teritorijalnih dobitaka, već ih koristi kao pregovarački kapital.
U Kijevu, reakcije su podeljene. Zvanični stav predsednika Zelenskog glasi da je primirje „potez odgovornosti prema narodu“, ali opozicija i deo vojnih analitičara upozoravaju da bi prekid vatre mogao da oslabi borbeni moral i omogući ruskim trupama da se utvrde na ključnim tačkama. Ipak, javno mnjenje, umorno od neprekidnih sirena i nestanka struje, primilo je vest sa olakšanjem. Za mnoge Ukrajince, i trideset dana bez granatiranja znači povratak privida normalnosti.
Reakcije iz Evrope su bile oprezne. Pariz i Berlin pozdravili su sporazum kao „korak u pravom smeru“, dok su Poljska, Litvanija i Letonija izrazile sumnju, nazivajući dogovor „ruskom taktikom zamrzavanja fronta“. U Briselu se sve češće čuju glasovi da Evropa mora da preuzme veću odgovornost, jer „američki interes za rat očigledno više nije isti kao 2022. godine“.
U Vašingtonu, Tramp je sporazum predstavio kao diplomatsku pobedu, naglašavajući da je „svaki mir bolji od beskrajnog rata“. Ipak, u obaveštajnim i vojnim krugovima postoji zabrinutost da bi Moskva mogla iskoristiti predah da ponovo pokrene ofanzivu čim se završi period primirja. Drugim rečima, primirje je taktički dobitak, ali strateška nepoznanica.
Na terenu, već prvih dana prekida vatre zabeleženo je nekoliko manjih incidenata, ali bez većih posledica. Iako obe strane zvanično poštuju dogovor, linija razdvajanja ostaje napeta. U svakom trenutku, jedno pogrešno tumačenje, dron koji zaluta ili granata koja padne nekoliko metara dalje od dogovorene zone, može da poništi sve što je do sada postignuto.
Ovaj martovski prekid vatre nije mir u klasičnom smislu reči. On je pauza u ratu koji se transformiše – iz rovovskog sukoba u diplomatsku igru visokog rizika. Ukrajina dobija trenutak predaha i vreme da se pregrupiše, SAD pokazuju da mogu upravljati tempom rata, a Rusija koristi tišinu kao alat za konsolidaciju. Na papiru, mir traje trideset dana; u stvarnosti, to je samo nova faza istog sukoba, u kojem se oružje privremeno utišalo, ali strategije nisu.
Autor: dr Violeta Rašković Talović