Decembar 2025.
Globalne ekonomske promene često dovode do migracija. Zemlje koje se suočavaju sa ekonomskim padom i gubitkom radnih mesta mogu biti suočene sa masovnim iseljavanjem, dok sa druge strane, zemlje u kojima ima više mogućnosti za zaposlenje, u koje dolaze investicije i koje imaju veći izgled za prosperitet, uglavnom bivaju na meti migranata i suočavaju se sa povećanim talasom migracija. S tim u vezi, možemo zaključiti da, s razvojem globalizacije, današnje migracije prerastaju u globalnu pojavu koja obuhvata sva društva, bez obzira na njihov stepen razvoja, utičući u ogromnoj meri na njihov razvoj u ekonomskom, religijskom, kulturnom, političkom i istorijskom smislu. Migrantska kriza predstavlja ogroman problem, kako za Evropu, tako i za čitav svet, a zemlje koje su pogođene masovnim talasom migracija suočavaju se sa raznim izazovima jer migracije same po sebi predstavljaju veliku pretnju kako za bezbednost, ekonomiju, tako i za građane.
Suočena sa masovnim prilivom migranata, Republika Srbija, kao tranzitna zemlja, nastoji da pronađe najbolji način kako da upravlja migrantskom krizom i kako da pruži odgovarajuću pomoć i zaštitu svim onim migrantima koji prolaze kroz nju, a pogotovo onima koji se odluče da u njoj i ostanu. Na samom početku masovne migrantske krize u Evropi, uglavnom uzrokovane ratnim sukobima na Bliskom istoku, migranti su u Republici Srbiji doživljavani loše i dočekivani su sa strahom, mahom zbog incidenata koje je uzrokovao manji deo migranata u pograničnim područjima. Međutim, pojačanim prisustvom policije i bezbednosnih službi, situacija se u velikoj meri promenila.
U toku procesa istraživanja problema migranata u Republici Srbiji, možemo zaključiti da je sada došlo do povećanja svesti o razumevanju i pružanju pomoći migrantima, kao i do veće prihvatljivosti i integracije istih u društvo nego što je to bio slučaj ranije. Naravano, bitno je naglasiti i da je veliki broj migranata iz bliskoistočnih zemalja svoj mir i utočište našao upravo u Republici Srbiji. Njima su obezbeđeni osnovni uslovi za normalan život, formirani su prihvatni centri, centri za azil, deca su dobila priliku da nastave sa školovanjem, odnosno, u prethodnih nekoliko godina, sve veći broj dece migranata uključen je u obrazovni sistem Republike Srbije i imaju ista prava kao i njeni građani.
S obzirom da je trenutno sveprisutan problem rasta stanovništva, negativnog uticaja čoveka na prirodu koji uzrokuje štetu na ozonskom omotaču i ubrzava klimatske promene, kao i problem političke nestabilnosti i rastućih sukoba u skoro svim delovima sveta, u budućnosti se očekuje da će migracije nastaviti da se povećavaju. Takođe, ključno rešenje za efikasno upravljanje problemom migracija i zaštitu prava migranata jeste poboljšanje i unapređenje politike i pristupa migracijama u celini. Politika koja se bavi problemom migracija mora da se usresredi na promenu stigmatizacije migranata, kao i stereotipa vezanih za njih, promociju inkluzije i integracije istih u društvo, obezbeđivanje zdravstvene zaštite, obrazovanja i zapošljavanja migranata, jer svako ima pravo da se, bez obzira na razlike, oseća uvaženim i prihvaćenim u društvu. Problem migracija će u budućnosti zahtevati koordinaciju i globalnu saradnju, zemlje koje sarađuju moraju biti spremne da poboljšaju politiku i pristup ovom problemu. Takođe, moraju podeliti informacije u vezi sa tim i pružiti podršku zemljama koje su najviše pogođene migracijama, jer se samo kroz zajedničke napore možemo suočiti sa izazovima globalnih migracija i stvoriti održivu budućnost. Republika Srbija nije odgovorna za migratorni talas, niti je konačno odredište najvećem broju migranata. Ipak, kao odgovoran i kredibilan međunarodni partner prepoznaje svoju ulogu u ovom procesu. Svojim radom i zalaganjem, Republika Srbija je doprinela tome da se od početka ove godine broj nezakonitih prelazaka na spoljnim granicama Evropske unije smanji za trećinu. Borba protiv iregularnih migracija zahteva sveobuhvatan odgovor i saradnju sa domaćim i inostranim institucijama, a Srbija je svojim zalaganjem ocenjena kao pouzdan partner.
Autor: Marijana Perić, studentski rad