Januar 2025
Počev od 2015. godine i građanskog rata u Jemenu, beleže se instance napada Huta na brodove koje plove pod zastavama „regionalnih neprijatelja“ ove jemenske šiitske pobunjeničke grupe, težišno Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emiraa, uz jasno intenziviranje aktivnosti od kraja 2023. godine, a težišno od novembra 2023. Navedeno koincidira sa ponovnom eskalacijom sukoba u Gazi. Potonje Huti i navode kao povod za eskalaciju napada, targetirajući pretežno međunarodne trgovačke brodove koje plove pod zastavama Izraela, SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i drugih proizraelski orijentisanih država, a naročito američke ratne brodove, čineći time od nekada najsigurnije „pomorske arterije svetske trgovine“ aktuelno poprište hibridnog rata. Huti navedene napade sprovode upotrebom bespilotnih letelica, krstarećih raketa i pomorskih dronova, izazivajući jedan poprilično globalan efekat: od poremećaja lanca snabdevanja, do rasta cena energenata i osiguranja u okviru pomorske trgovine.
Huti, kao tradicionalno šiitska pobunjenička grupa, odavno je postao instrument iranske strategije „asimetričnog odgovora“; inicijalno se fokusirajući na sprovođenje napada na saudijska naftna postrojenja, a težišno kontrolišući sever Jemena i ključni priobalni deo oko luke Hodejda, počev od intenziviranja sukoba u Gazi, Iran preko Huta projektuje svoju moć i u Crvenom moru, simbolično pomerajući liniju fronta na relaciji Izrael-Iran čak hiljadama kilometara od Teherana, ali održavajući je na nekoliko stotina – tačnije, oko 300 kilometara vazdušne linije od Tel Aviva, time kontinuirano ukazujući Tel Avivu na činjenicu da Teheran ima kapaciteta da prema Tel Avivu deluje iz više pravaca.
Od kraja 2023. godine, a naročito tokom 2024. godine, napadi Huta na trgovačke brodove postali su redovni, što je primoralo najveće kompanije, poput Maersk i MSC, da potraže nove rute transporta, izbegavajući Suecki kanal ploveći oko Rta dobre nade. Navedeno je produžilo projektovani termin isporuke transporta za najmanje dve nedelje, što je drastično uticalo na skok troškova transporta. U ovakvoj postavci problema, s razlogom možemo reći da je „buđenje“ Huta u Crvenom moru najveći udar na globalnu trgovinu od pandemije koronavirusa, navodeći glavne igrače da provode podrobnije bezbednosne procene i na koncu, zaobiđu Adenski zaliv i moreuz Bab el-Mandeb u potpunosti.
Ipak, nije izostao odgovor Zapada na navedene aktivnosti Huta, koji se ogleda u lansiranju operacije Prosperity Guardian; ipak, njena efikasnost ostaje ograničena. Naime, indikativno je da vojno prisustvo ne eliminiše opasnost od Huta, već samo trenutno odlaže nove napade, što je bio i slučaj sa ranijim operacijama i misijama UN aktivnim u Crvenom moru.
Uz sve napore Zapada u eliminaciji pretnje, posledice po globalnu ekonomiju i energetiku već su vidljive. Naime, poremećaji u Sueckom kanalu, do kojeg vodi Adenski zaliv i tesnac Bab el-Mandeb, utiču na preko 12% globalne trgovine, zbog čega je u Evropi zabeležen rast cena kontejnerskog transporta robe, kao i kašnjenje u snabdevanju elektronikom i naftnim derivatima, koji se u velikom broju slučajeva transportuju ovom rutom. Uz to, usled postojanja straga od nestabilnosti i nesigurnosti isporuke naftnih derivata iz država Persijskog zaliva, zabeležen je skok cene nafte na preko 80 USD po barelu, što je ostvarilo i direktan uticaj na evropska tržišta gasa i LNG. Na kraju, premije osiguranja za prolaz kroz Suecki kanal, projektujući put kroz Bab el-Mandeb, povećane su i do pet puta, dodatno opterećujući transportne troškove, obeshrabrujući kompanije da krenu ovim putem.
Poput ostatka Evrope, i balkanske ekonomije zavise od glavnih evropskih lanaca snabdevanja i stabilnosti tržišta energentima, što znači da čak i najmanji poremećaj u Crvenom moru može imati sekundarne posledice po region Zapadnog Balkana. Naime, porast cene nafte i gasa direktno pogađa zemlje koje nemaju razvijenje rezervne izvore energije, među kojima se na nivou regiona, pored Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, nalazi i Srbija. Uz to, povećani troškovi transporta transliraju se i na cene uvozne robe i inflatorni pritisak, što nas navodi da iz konteksta balkanske ekonomije budno pratimo događaje u Crvenom moru.
Na geopolitičkom nivou, indikativno je da su Huti svojevrstan „iranski periskop“ u Crvenom moru, te da njihovi napadi, osim što vidno utiču na stanje svetske ekonomije, takođe imaju za cilj da u ime Irana testiranju otpornost Zapada, kreiraju polugu za vršenje pritisak na Izrael kroz kategorično vezivanje napada u Adenskom zalivu za izraelske aktivnosti prema Palestincima, a na koncu – da ukažu na sposobnost Teherana da, po volji, „zatvori“ jednu od najvažnijih arterija svetske ekonomije, bez stupanja u formalni rat.
Navedeno na globalnom nivou predstavlja jasan korak ka fragmentaciji trgovinskog sistema, jer sve veća nesigurnost pomorskih ruta ubrzava težnje ka regionalizaciji proizvodnje i diversifikaciji trgovinskih koridora. Procena je da je u pitanju trend koji će u godinama koje dolaze imati potencijala da znatno usloži i vidno promeni arhitekturu svetske ekonomije.
Crveno more je, stoga, postalo jedna metafora novog doba nestabilnosti: jasne granice između lokalnog sukoba i globalnog poremećaja su izbrisane, a napadi Huta predstavljaju jasan primer kako nedržavni akteri, uz podršku regionalnih sila poput Irana, mogu izazvati jake potrese na globalnom nivou, bez iniciranja formalnog rata. Navedeno je za Evropu, a u okviru nje, i za Balkan, svojevrsno upozorenje da bezbednost i ekonomija više nisu dve razdvojene sfere, već se moraju promatrati paralelno i u kontinuumu. Energetska zavisnost, inflacija i potreba za novim pomorskim koridorima transporta ukazuju na to da geopolitički talasi Crvenog mora mogu lako zapljusnuti i kopno Evrope. U svetu koji sve više liči na „globalnu zonu sukoba“, nijedan region nije zaista izvan dometa krize.
Autor: Tanja Kazić, Miloš Talović