April 2025.
U post-ukrajinskoj geopolitici i energetskom preraspoređivanju moći u širem evroazijskom prostoru, Balkan sve češće izmiče staroj binarnoj podeli Istok–Zapad. Danas on stoji kao most između novih bezbednosnih paradigmi i alternativnih energetskih tokova koji ulaze u Evropu iz regiona Kaspijskog mora. U tom kontekstu, Azerbejdžan i Turska se profilišu kao dva ključna strateška čvorišta – ne samo kao snabdevači i države tranzita za protok energenata, već i kao nosioci nove bezbednosne logike u regionu.
Prema podacima iz 2024. godine, više od 12.9 milijardi kubnih metara gasa koji ulazi u jugoistočnu Evropu dolazi TANAP–TAP koridorom, čiji je polazni punkt u Sangačalu (Azerbejdžan), a glavna tranzitna arterija preko Anadolije (Turska). U kombinaciji sa rastućom političkom i odbrambenom saradnjom Bakua i Ankare, ova energetska infrastruktura postaje sredstvo geopolitičkog uticaja, ali i osigurač stabilnosti u regionu.
Politika Azerbejdžana u poslednjih pet godina pokazuje sve veću usmerenost ka jačanju uloge u snabdevanju Evrope energentima nezavisnim od ruske infrastrukture. Pored dugoročnih ugovora sa EU, Baku je u 2024. intenzivirao bilateralne odnose sa Srbijom, Bugarskom i Mađarskom, i time premostio stari jaz između Južnog gasnog koridora i država centralnog Balkana.
Međutim, vrednost Azerbejdžana ne leži isključivo u izvoznom kapacitetu. Njegov bezbednosni sporazum sa Turskom, pod okriljem Saveta turkijskih država pokazuje potencijal za uticaj u zaštiti energetske infrastrukture, kao i u eventualnom reagovanju na hibridne pretnje koje sve češće pogađaju kritične tačke gasovoda na Balkanu.
Turska pozicionira sebe ne samo kao tranzitnu teritoriju već i kao „energetski hab” koji modeluje cenu, dinamiku i bezbednost isporuke energenata u jugoistočnu Evropu. Projekat „Turskog energetskog centra“ u Trakiji, čija je izgradnja u završnoj fazi tokom proleća 2025, ukazuje na nameru Ankare da preuzme ulogu regulatora regionalnog energetskog tržišta.
Uz to, Turska ojačava svoju ulogu kroz inicijativu za „energetsku diplomatiju Balkana“ – mehanizam koji objedinjuje države zapadnog Balkana, južnog Kavkaza i Centralne Azije u okviru formata neformalnih konsultacija i strateškog dijaloga. Istovremeno, uz sve napetije odnose sa EU, Ankara širi saradnju sa državama koje nisu članice Unije, ali imaju ambicije energetske tranzitne integracije, poput Srbije i Severne Makedonije.
Dok Rusija gubi deo energetskog uticaja na Balkanu, uočava se rastuća potreba za novim mehanizmima kolektivne energetske bezbednosti. U tom kontekstu, saradnja sa Azerbejdžanom i Turskom više nije samo pitanje trgovine energentima, već i ključni element regionalne stabilnosti.
Ukoliko Balkan želi da izgradi održiv sistem energetske i bezbednosne otpornosti, moraće da definiše svoju ulogu u ovom kaspijsko-anadolskom energetskom sistemu. To podrazumeva unapređenje kapaciteta u nadzoru, digitalnoj bezbednosti i strateškom planiranju. Uloga Azerbejdžana i Turske kao stubova tog sistema može se pokazati presudnom – ne samo u energetskom smislu, već i kao garant dugoročne geopolitičke ravnoteže na Balkanu.
Autori: dr Violeta Rašković Talović, Tanja Kazić