Jul 2025.
Rivalstvo između Indije i Kine u 2025. predstavljam kao kompleksan i višeslojan fenomen koji u kontinuitetu definiše političku, ekonomsku i bezbednosnu dinamiku Azije, pa s tim u vezi naglašavam da se ono više ne iscrpljuje u graničnim tenzijama u Ladakhu i Sikimu, već zahvata širok spektar oblasti – od trgovine i infrastrukture, preko digitalnih tehnologija, do regionalnih koalicija. Ovakva konfiguracija odnosa zahteva analitičku preciznost, jer se iza periodičnih incidenata na terenu krije analitička dubina krize koju oba aktera održavaju kao mehanizam pritiska i demonstracije strateške rezistentnosti.
Indija i Kina šire svoje nadmetanje na države poput Nepala, Butana, Mjanmara i Pakistana, čime region postaje arena dugoročne projekcije moći. Kina koristi modernizovane nadzorne sisteme, mobilne jedinice i infrastrukturne projekte u okviru BRI-ja kao instrumente geopolitičkog prisustva, dok Indija odgovara ulaganjima u saobraćajne koridore, vojnu mobilnost i razvoj sopstvenih lanceva snabdevanja. S tim u vezi, lokalizovani incidenti ne predstavljaju izolovane događaje, već deo šire logike kontrolisanog haosa koji generiše predvidljiv, ali stalno prisutan nivo napetosti.
U širem strateškom okviru przentujem i ulogu međunarodnih aktera: NATO i SAD prate situaciju kroz prizmu Indo-pacifičke strategije, dok Rusija i Pakistan koriste rivalstvo kako bi ojačali svoje pozicije u regionalnoj bezbednosnoj arhitekturi. Ekonomska dimenzija nadmetanja dobija posebnu težinu, jer trgovinski bilans, infrastrukturne investicije i tehnološki standardi oblikuju dugoročne obrasce međuzavisnosti. S tim u vezi, konkurencija u 5G mrežama, veštačkoj inteligenciji i svemirskim tehnologijama postaje jedan od ključnih faktora sekuritizacije svakodnevice, gde digitalna infrastruktura prelazi iz tehničke u stratešku kategoriju.
U isto vreme pratim formiranje novih koalicija. Quad koordinira regionalno odvraćanje i političku saradnju, dok rusko-kinesko partnerstvo jača kroz energetsku i vojnu dimenziju. Indija se, s druge strane, sve više oslanja na regionalne aranžmane sa Bangladešom, Nepalom i Mjanmarom, nastojeći da izgradi alternativnu mrežu partnerstava koja može da amortizuje kineski uticaj. Ovi procesi povremeno uključuju i površnije političke interakcije, ali u celini odražavaju postepeno preoblikovanje regionalnog poretka u smeru multipolarnosti.
Kada analiziram rizike tokom 2025, posebno ističem tri tačke: eskalaciju graničnih incidenata, upotrebu ekonomske zavisnosti kao instrumenta pritiska i tehnološko-digitalne tenzije koje otvaraju novu liniju konfrontacije. Mala taktička pomeranja na granici mogu imati nesrazmerno veliki strateški efekat zbog njihovog uticaja na trgovinske tokove, bezbednosne kalkulacije i međunarodnu percepciju stabilnosti. S tim u vezi, tehnološka konkurencija dodatno pojačava neizvesnost, jer se svaka inovacija odmah prevodi u vojnu ili geopolitičku prednost.
Najverovatniji scenario za naredne dve godine postavlja intenziviranju takmičenja u okviru multipolarnih struktura, u kojima Indija nastoji da uravnoteži kinesku dominaciju kroz kombinaciju ekonomskih partnerstava, regionalnih inicijativa i tehnološkog razvoja. S tim u vezi zaključujem da rivalstvo više ne funkcioniše kao pitanje teritorijalnog spora, već kao sveobuhvatna strategija koja obuhvata ekonomiju, tehnologiju, diplomatiju i vojnu infrastrukturu. Takva dinamika oblikuje savremeni model azijske geopolitike, u kojoj infrastruktura i kapital postaju instrumenti odvraćanja, dok se stabilnost regiona održava kroz stalno upravljanje napetošću, a ne njenim potpunim razrešavanjem.
Autor: Miljan Petrović