Novembar 2025.
Terorizam ima bezbroj definicija, ali ne postoji jedna jedinstvena oko koje su se usaglasile sve države. Terorizam je u savremenom svetu prevazišao svoje ranije oblike i forme ispoljavanja i primio karakter globalne pretnje koja je obuhvaitla celi svet. Globalizacija, nove tehnologije i njihov rast postali su opasno oružje terorističkih organizacija i mreža, što je imlikovani porast njihove sposobnosti. Mobilnost, otpornost i promene organizacionih struktura omogućeni su korišćenjem opšteg društvenog progresa. Možemo reći da je terorizam posebno poguban za državu i društvo i on razara osnovne društvene vrednosti, dok je istovremeno, na globalnom nivou, potrebno razvijati posebne i na duge staze strategije kako bi se terorizam suzbio. Oscilacije i razlike u svim sferama globalizovanog sveta neminovno su podelile društva i napravile veliki jaz između njih i ostavile trag na društvo u celini, iz koga je i pronikao terorizam. Došlo je do promene terorizma. Danas je cilj svakog teroriste stvaranje haosa, izazivanje velike doze straha i što većih masovnih stradanja ljudi, dok je prostor delovanja neograničen i obuhvata svetske razmere. Definisanje terorizma pokazalo se kao izuzetno složen zadatak koji ne samo da uključuje pravne i političke pravce, već je duboko utkan u društvene, istorijske i ekonomske strukture društva. Pravni pristupi zahtevaju preciznost i tačnost u definiciji, kako bi se lakše sprovodio zakon, ali političke definicije često ostavljaju mesta za interpretativnu fleksibilnost, koja može biti subjektivno iskorišćena, od legitimizacije državne moći do prilagođavanja političkih protivnika. Istorijskom analizom utvrdili smo da su definicije terorizma uvek bile promenjive, razvijajući se u skladu sa političkim, najviše tehnološkim, pa onda i društvenim promenama. Od terora kod Francuske revolucije, preko anarhističkih pokreta, pa sve do globalnog džihadizma u 21. veku, terorizam je prikazao duboke društvene podele i bio je odgovor na razumevanje efikasnih strategija prevencije i reagovanja. Nasuprot tome, politički, kulturološki i društveni faktori odigrali su ključnu ulogu u oblikovanju pogleda na terorizam. Danas, povećanje terorističkih napada koji su inspirisani ekstremističkim ideologijama izaziva globalne rasprave o integraciji, multikulturalizmu i sigurnosnim politikama. Pravni izazovi su krucijalni, posebno kada je reč o usklađivanju nacionalnih zakona s međunarodnim pravilima. Međunarodne saradnje su od značaja, ali nedostatak jedinstvene definicije može biti problem prilikom izručenja, deljenja obaveštajnih podataka i vođenja zajedničkih operacija ka konačnom cilju, tj. sprečavanju terorizma. Bitno je sačuvati društvo i njegova ljudska prava i slobode, uz osiguranje da mere bezbednosti ne postanu alati za političku represiju.
Za nemogućnost dolaska do jedinstvene definicije se uglavnom krivi politika, jer je usko povezana sa različitim interesima onih koji su na vlasti, a time i brane svoje interese na domaćem i spoljnom planu i u sukobima, a najmanja su ograničenja u pravnim i društvenim naukama. Terorizam se razvija od 1790. godine, kada je prvi put i dobio ime zbog razvoja novog oružja i novih tehnika komunikacije. Većina istraživača pravi presek između starog i novog terorizma, pri čemu se kao taj presek uzima 11. septembar. Ali sličnosti između starog i novog terorizma su veće nego razlike. Pojava interneta i društvenih medija i njigovih potreba za propagandu je za teroriste bila veća prekretnica od upotrebe novih instrumenata nasilja. U srži prošlog, tj. starog i sadašnjeg, tj. novog terorizma stoje dva ista koncepta, a to su nasilje i propaganda. Nasilje i propaganda ne idu jedno bez drugog i imaju mnogo toga zajedničkog. Nasilje ima za cilj modifikaciju ponašanja prisilom, dok propagdanda ima za cilj isto ubeđivanjem. Terorizam se može posmatrati kao kombinacija to dvoje. On, koristeći nasilje protiv jedne žrtve, nastoji da prisili i ubedi druge. Neposredna žrtva je samo instrumentalna, kojom se postiže proračunati uticaj na širu publiku.
Statistički je dokazano da različiti socio-ekonomski, vojni, tehnološki kao i interni i eksterni aspekti globalizacije imaju negativan uticaj na terorizam. Ono što je jedan od predloženih pristupa za usavršavanje definicije terorizma jeste usvajanje višedimenzionalne perspektive, koja uključuje različite aspekte ovog fenomena, uključujući i političku prirodu, psihološke efekte, pravne implikacije i raznovrsne karakteristike specifične za teroriste. Kada bi došlo do usvajanja višedimenzionalnog pristupa, naučnici bi mogli objasniti različite vrste terorizma i njihov jedinstveni kontekst, a istovremeno i priznati subjektivnu i politički obojenu prirodu termina. Imajući sve navedeno u vidu, opšta definicija gde bi se većina istraživača složila mogla bi biti da je terorizam metod i namerna upotreba ili pretnja nasiljem od strane pojedinaca ili organizovanih grupa protiv civila, sa primarnim ciljem izazivanja straha, zastrašivanja ili prisile radi postizanja političkih, ideoloških, verskih ili drugih ciljeva. Ova definicija razmatra političke motivacije koje stoje iza terorističkih akata, namerno ciljanje civila i psihološke efekte straha i zastrašivanja ciljane populacije. Pored toga, ona prikazuje širok spektar aktera i konteksta uključenih u terorizam, kao i subjektivnu i spornu prirodu termina. Preciziranje i razmatranje definicije terorizma je ključni korak ka boljem razumevanju ovog složenog fenomena. Usvajanjem višedimenzionalnog pristupa i priznavanjem različitih aspekata terorizma, naučnici mogu doprineti šarenolikoj i sveoubuhvatnoj konceptualizaciji terorizma, koja utiče na razvoj efikasnih mera protiv terorizma.
Suočavamo se sa potrebom za jedinstvenom definicijom ovog fenomena, koja će uživati široku međunarodnu primenjivost, čime će se otvoriti prostor za međunarodne operacije protiv aktuelnih terorističkih organizacija. Podstrek definicije terorizma će omogućiti specijalne kazne protiv izvršilaca i onih koji podržavaju terorizam, dok sama definicija treba da oteža postojanje terorističkih organizacija i njihovo dobijanje javnog legitimiteta. Terorizam se mora sagledavati kao pojam koji se razvija u zavisnosti od istorijskog, društvenog i političkog konteksta. Upravo zbog svoje složenosti, definisanje terorizma zahteva odmak od ideološki obojenih i pravno označenih pristupa. Umesto toga, potrebno je fokusirati se na terorizam kao metod delovanja, nezavisno od aktera koji ga sprovode, bilo da je reč o nedržavnim ili državnim strukturama. Univerzalna definicija mora uzeti u obzir i motiv, i metu, ali pre svega sredstva i strategiju terora kao sredstvo prinude.
Terorizam je sistematska upotreba ili pretnja upotrebom nasilja nad civilnim ili simbolički značajnim metama, sa ciljem širenja straha, destabilizacije društvenih struktura ili prinude trećih strana na političke ili društvene ustupke, pri čemu je teror instrument, a ne krajnji cilj sam po sebi.
Kao završne reči, bitno je napomenuti da je borba na polju definisanja terorizma izuzetno teška, kao što je i sama borba protiv terorizma. Definisanje terorizma je itekako moguće, jer efikasna borba protiv ovog fenomena zahteva i jedinstvenu, univerzalnu definiciju.
Autor: dr Srđana Đurašević