Septembar 2025.
Više od pet decenija nakon što je Ričard Nikson proglasio „rat protiv droge“, Sjedinjene Američke Države ulaze u novu fazu tog dugog ciklusa, i ja u toj fazi vidim oblik kompleksne transformacije u kojoj se kriza, umesto da se smanjuje, širi izvan okvira klasičnog kriminala i preuzima konture šireg bezbednosnog izazova, te i geopolitičkog pitanja koje utiče na čitavu zapadnu hemisferu. Dok analiziram ovu dinamiku, primećujem kako rastuća moć narkokartela u Meksiku, Kolumbiji i Centralnoj Americi, zajedno sa naglom ekspanzijom veštačkih opioida, poput fentanila, stvara svojevrsni kontrolisani haos koji prodire u unutrašnju politiku SAD i istovremeno menja bezbednosnu arhitekturu regiona.
U toj slici, američka administracija tokom 2025. pojačava nastojanje da oblikuje strategiju koja kombinuje tradicionalne instrumente bezbednosti sa metodama digitalnog praćenja, finansijskog nadzora i prekograničnih operacija, a ja u toj kombinaciji vidim pokušaj da se ponudi analitička dubina krize koja nadilazi dosadašnje pristupe. S tim u vezi, Bela kuća i Pentagon predstavljaju ovu politiku kao najodlučniji zaokret u borbi protiv kartela od ranih 2000-ih, iako kritičari upozoravaju da ovakav model lako prerasta u novu fazu militarizacije Latinske Amerike. Vašington, međutim, tvrdi da kartelska infrastruktura već dostiže nivo uticaja koji nadilazi kriminalne okvire i prelazi u zonu u kojoj se definišu odnosi moći.
U osnovi ove strategije leži unutrašnja američka kriza. Naime, tokom 2024. godine, više od 90.000 ljudi je preminulo od predoziranja fentanilom, drogom čiji lanac proizvodnje vodi do meksičkih kartela Sinaloa i Halisko, s tim u vezi i do dobavljača hemijskih prekursora iz Kine. Ova činjenica pretvara problem narkokartela u spoljno-političko pitanje za SAD, pa bivša američka administracija, okupljena oko predsednika Bajdena, formira Nacionalni savet za borbu protiv sintetičkih droga, organ koji spaja Pentagonske strukture, DEA, CIA i Ministarstvo finansija i daje čitavoj operaciji obrise koordinisanog napora koji menja način na koji SAD posmatraju problem droge.
U tom okviru, američki budžet za DEA raste za 40%, dok se prisustvo američkih savetničkih timova u Meksiku i Panami proširuje i uključuje obaveštajne i sajber-komponente, a ja u tom potezu jasno vidim ideju da se problem kartela ne posmatra više samo kroz fizičku kontrolu teritorije, već kroz novu paradigmu borbe. Vašington, paralelno s tim, pojačava pritisak na Peking kako bi ograničio izvoz hemijskih prekursora, što borbu protiv kartela premešta u zonu rivalstva velikih sila.
Odnosi SAD i Meksika u ovom periodu padaju na najniži nivo u poslednjoj deceniji, pa je tokom 2024. godine tadašnji predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador oštro reagovao na najave direktnih američkih intervencija, tvrdeći da SAD ugrožavaju meksički suverenitet. Ipak, rast broja napada kartela na granične patrole i širenje njihovog uticaja na sever zemlje primorali su Meksiko Siti da krajem 2024. prihvati zajedničke bezbednosne operacije, pa nastaje sporazum „Partnerstvo za stabilnost 2025“. Ovaj sporazum, koji omogućava delimično uključivanje američkih obaveštajaca u operacije protiv kartela, stvara osnovu za ono što Vašington naziva „operativnim prisustvom, bez formalne intervencije“, dok u meksičkoj javnosti izaziva strah od povratka era zavisnosti od američkih vojnih struktura.
S tim u vezi, SAD sve snažnije uključuju i zemlje Centralne Amerike poput Gvatemale i Hondurasa, gde se karteli povezuju sa političkim elitama i delovima vojnih struktura, pa novi talas korupcijskih afera potvrđuje da se narkokultura duboko ukorenjuje u politički DNK regiona. Dok posmatram ovaj razvoj događaja, uočavam kako se stvara svojevrsna mreža paralelnih institucija čiji uticaj potkopava državni kapacitet i dovodi do sekuritizacije svakodnevice.
Za razliku od ranijih strategija, koje su se fokusirale na kontrolu teritorije, nova američka doktrina uvodi digitalnu dimenziju borbe. Korišćenje kriptovaluta, dronova i sofisticiranih finansijskih mreža čini kartele tehnološki agilinijim i neuporedivo kompleksnijim nego ranije, pa Ministarstvo finansija SAD, zajedno sa Evropolom i Interpolom pokreće operaciju „Shadow Trace“ koja prati i zamrzava digitalne novčanike povezane sa kartelima. U isto vreme, CIA i NSA uvode algoritme veštačke inteligencije u analizu komunikacija, transportnih ruta i finansijskih tokova, što borbu premešta na „nevidljivi front“ i dramatizuje potrebu da se prikupljanje podataka poveže sa terenskim operacijama.
Ovakvo širenje nadzora, međutim, otvara nova pitanja, jer organizacije za ljudska prava upozoravaju da se ovaj trend lako pretvara u sistem trajnog nadzora i može dovesti do neželjenih posledica za demokratsku praksu u SAD. S tim u vezi, ističe se opasnost da borba protiv kartela preraste u proces koji sam po sebi generiše kontrolisani haos i pravi ambijent trajnog vanrednog stanja.
Spoljno-politički aspekt ove borbe dobija dodatnu složenost kada posmatram ulogu Kine i Rusije, jer obe zemlje koriste trenutak da ojačaju svoje diplomatske i bezbednosne veze u Latinskoj Americi. Kina se predstavlja kao alternativni ekonomski i politički partner zemljama koje ne žele da prihvate američki bezbednosni model, dok Rusija produbljuje saradnju sa Venecuelom i Kubom kroz programe vojne obuke i tehničke podrške. Ovakva dinamika dodatno komplikuje položaj SAD i potvrđuje da borba protiv kartela više nije samo kriminalno pitanje, već deo šire utakmice za regionalni uticaj.
Do septembra 2025. godine, postaje očigledno da se „rat protiv droge“ vraća na političku scenu ne kao obična politika, već kao paradigma koja obuhvata bezbednosne, ekonomske i geopolitičke dimenzije, i ja u toj paradigmi vidim znak da Sjedinjene Države ulaze u fazu u kojoj moraju da preispitaju granice svoje moći i strategije stabilizacije. Karteli evoluiraju u hibridne aktere koji kombinuju nasilje, finansijske mreže i tehnološke inovacije, dok SAD pokušavaju da izgrade model odgovora koji će pratiti tu evoluciju. U tom procesu stvara se utisak da zapadna hemisfera ulazi u novi ciklus u kojem borba protiv kartela postaje deo šire transformacije političkog pejzaža, s tim u vezi i test otpornosti institucija koje su postavljene da brane bezbednost u uslovima koji se iz dana u dan menjaju.
Autor: Miljan Petrović