Januar 2026.
Pre svega, može se primetiti konsolidacija političkih institucija Ruske Federacije. U septembru su održani izbori za 11 od 89 regionalnih zakonodavnih skupština, kao i za 21 najviše zvanično lice (u svakodnevnom govoru – guvernera) subjekata federacije. Na svim izborima za guvernere, kandidati koji su tu funkciju obavljali na početku izbora pobedili su svoje rivale. Predstavnici vladajuće sve-ruske partije „Jedinstvena Rusija“ pobedili su u 19 od 21 guvernerskih izbora i osvojili 80,8% mesta u regionalnim zakonodavnim skupštinama. Poslaničke mandate osvojile su i Komunistička partija Ruske Federacije, Liberalno-demokratska partija Rusije, Socijalistička politička partija „Pravedna Rusija“, partija „Novi ljudi“, partija „Rodina“, Partija penzionera, dok su na poslednjim mestima – Ruska ujedinjena demokratska partija „Jabloko“ i partija „Komunisti Rusije“. Nova tendencija na izborima 2025. godine je rast elektronskog glasanja na daljinu, koje je obuhvatilo 1,54 miliona građana u 24 regiona Rusije. Regionalni izbori 2025. godine potvrdili su stabilno poverenje ruskih građana u institucije državne vlasti.
Nastavlja se nacionalizacija političke elite Rusije. Ovaj proces započet je još 2013. godine i ima za cilj da obezbedi sastav vladajuće elite koji pokazuje patriotizam i vernost postojećem društveno-političkom sistemu. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin više puta je naglašavao da jezgro nove političke elite treba da čine učesnici Specijalne vojne operacije. Istovremeno, vrši se isključivanje iz redova elite političkih figura „prošlog vremena“, koje su pokazivale lojalnost Zapadu, poput Anatolija Borisoviča Čubajsa, Dmitrija Nikolajeviča Kozaka i drugih, ili su bile uhvaćene u korupciji (primer – bivši guverneri Kurske i Tambovske oblasti). Primećuje se i imenovanje Igora Viktoroviča Krasnova na mesto predsednika Vrhovnog suda, od kojeg se očekuje povećanje efikasnosti organa za sprovođenje zakona.
Sociološki podaci o nivou poverenja u državne i društvene institucije. Prema anketi Sve-ruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VCIOM), sprovedenoj od 15. do 21. decembra 2025. godine (uzorak od 1.600 ispitanika starijih od 18 godina, telefonsko istraživanje), predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu veruje 80,8% ispitanika, a njegov rad na mestu predsednika odobrava 77,0%; predsedniku Vlade Ruske Federacije Mihailu Mišustinu veruje 60,0% ispitanih. Druga anketa VCIOM – o poverenju u nestatutarne institucije, sprovedena 31. novembra 2025. godine – pokazala je najveće poverenje u Rusku pravoslavnu crkvu (62,1%), medije (44,9%), Javnu komoru Ruske Federacije (35,8%), političke partije (35,6%), profesionalne sindikate (33,8%), dok je najmanje poverenje iskazano prema opoziciji (25,1%). Glavni politički rezultat 2025. godine za Rusiju bilo je jačanje centralizovanog upravljanja i povećanje značaja federalnog centra u rešavanju ekonomskih i strateških zadataka. Paralelno sa tim, primetna je koncentracija finansijskih sredstava u ključnim sektorima ekonomije, nastavak politike uvozne zamene i jačanje spoljnopolitičke nezavisnosti. Prema podacima VCIOM, većina Rusa (66%) doživljava 2025. godinu kao uspešnu. Osnova ovakvih ocena je opšti osećaj političke stabilnosti. Građani su optimistični u svojim očekivanjima za 2026. godinu – 70% ispitanih smatra da će ona za Rusiju biti uglavnom uspešna. Takav optimizam povezan je sa pozitivnim trendovima u 2025. godini.
Važne političke odluke 2025. godine. Vredno je istaći donošenje Strategije državne nacionalne politike Ruske Federacije za period do 2036. godine (odobrena Ukazom predsednika Ruske Federacije br. 858 od 25. 11. 2025. – http://kremlin.ru/acts/news/78554), kao i Koncepcije državne migracione politike Ruske Federacije za period od 2026-2030. godine (odobrena Ukazom predsednika Ruske Federacije od 15. oktobra 2025. godine br. 738 – http://static.kremlin.ru/media/events/files/ru/qVoObOeUrpLFcowQJADmTEz6DYjp7thW.pdf). Ovi pravni akti principijelno ističu privlačenje kvalifikovanih kadrova, podršku sunarodnicima, olakšavanje preseljenja u Rusiju nosiocima tradicionalnih vrednosti, rešavanje kadrovskih problema u ekonomiji uz obezbeđivanje nacionalne bezbednosti i integraciji migranata u rusko društvo. Time se akcenat premešta na jačanje vrednosnog jedinstva ruske građanske nacije, povećanje nataliteta i zdravlja stalnog ruskog stanovništva, a ne na imigraciju, koja bi samo nadomestila deficit radne snage.
Uspesi na frontovima Specijalne vojne operacije. Tokom kalendarske 2025. godine, oružane snage Ruske Federacije oslobodile su deo teritorije DNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, formirale su zonu bezbednosti u Dnjepropetrovskoj, Sumskoj i Harkovskoj oblasti. Prema izveštaju načelnika Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije, ukupna površina oslobođenih teritorija tokom 2025. godine premašila je 5 hiljada kvadratnih kilometara. Među oslobođenim su i prilično veliki gradovi, kao što su Krasnoarmejsk (Pokrovsk), Dimitrov (Mirnograd), Seversk i Guljajpole. Sprovodi se uspešan napad na gradove Zaporožje, Herson, Konstantinovku, Slaviansk i Kramatorsk. Ukupno, nelegitimni kijevski režim od marta 2014. godine izgubio je kontrolu nad 20% bivše teritorije i 25% bivšeg stanovništva Ukrajine. Do danas, državni rukovodioci Rusije izražavaju odlučnost da ostvare sve ciljeve Specijalne vojne operacije – denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine u punom obimu.
Transformacije međunarodnih odnosa. Glavni rezultat razvoja međunarodnih odnosa u 2025. godini za Rusiju predstavlja razgraničenje, ako ne i pukotinu u ranije monolitnom savezu „sveukupnog Zapada“ – Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije – nakon dolaska na vlast u Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama. Na izborima u nekoliko evropskih zemalja – u Češkoj, Mađarskoj i Belgiji – ojačale su političke snage i lideri koji su skeptični prema neograničenoj podršci hibridnom ratu protiv Rusije, kao i prema finansiranju i naoružavanju marionetskog kijevskog režima. Nekoliko velikih evropskih zemalja – Italija i Španija – teže smanjenju finansiranja kijevskog režima i ograničavanju svojih vojnih troškova. Očekuje se jačanje ovih trendova u novoj godini.
Naravno, glavni faktor političkih procesa u Rusiji i oko nje jeste jačanje resursnog potencijala ruske države, očuvanje njenog jedinstva i teritorijalnog integriteta, kao i jačanje jedinstva ruske nacije oko tradicionalnih civilizacijskih vrednosti.
Autor: dr Andrej Vladimirovič Baranov
doktor političkih nauka i doktor istorijskih nauka; profesor Katedre za političke nauke i politički menadžment, Kubanski državni univerzitet, Ruska Federacija