Jul 2025.
Albanija i Severna Makedonija predstavljaju dva strateški važna aktera u stabilizaciji Zapadnog Balkana, čije je mesto u evropskim i bezbednosnim integracijama trajno uslovljeno unutrašnjim slabostima i spoljnim pritiscima. Iako obe države imaju formalno jasnu NATO orijentaciju, njihov evrointegracijski put ostaje težak, fragmentisam i podložan političkim turbulencijama, što u 2025. godini dobija dodatnu težinu zbog šireg geopolitičkog nadmetanja velikih sila.
U Albaniji je evroatlantski kurs stabilan, uz podršku naroda od 95%, sa čvrstim partnerstvom prema Sjedinjenim Američkim Državama i intenziviranjem vojne saradnje sa Turskom, što Tirani daje snažan spoljni oslonac. Ipak, institucionalni deficiti – organizovani kriminal, korupcija i sporo pravosuđe – ostaju trajne slabe tačke koje ugrožavaju kapacitet države da odgovori na integracijske standarde. Pod pritiskom Brisela, Tirana dosledno sprovodi bezbednosnu politiku EU u svim segmentima i ubrzava reforme u svim sektorima. Rezultat ovakve politike je i odluka EU da se evrointegracija Tirane sagledava izdvojeno u odnosu na Skoplje. Ovakav pristup će omogućiti da Tirana za vrmo karatak preriod, može se reći i u rekordnom vremenu, otvori svih šest klastera, što bi joj omogućilo da u 2030. godini postane i punopravni član EU. Iako spoljni akteri nastoje da uspore evropske integracije, podrška albanskog stanovništva evropskim intigeracijama ne opada ispod 95%. Regionalni signal koji je Albanija poslala 2025. godine – potpisivanje zajedničke deklaracije o odbrambenoj saradnji sa Hrvatskom i takozvanim „Kosovom“ – pokazuje da Tirana integriše svoj bezbednosni prostor sa državama koje dele istu geopolitičku orijentaciju, ali i da nastoji da kompenzuje institucionalne slabosti jačanjem regionalnih partnerstava. Odnosi sa Srbijom, iako bez velikih turbulencija, i dalje su opterećeni pitanjem takozvanog „Kosova“ i sprovođenjem spoljne i bezbednosne politike EU od strane Tirane, gde kao rezultat navedenog imamo i stavljanje u zaleđinu inicijativu Otvoreni Balkan. Odsustvo formalizovanih bezbednosnih mehanizama ostavlja stratešku prazninu, posebno kada se uzme u obzir da Tirana duži vremenski period odlaže potpisivanje sporazuma o odbrani i bezbednosti.
Severna Makedonija se 2025. godine nalazi u znatno kompleksnijoj situaciji. Uprkos dugoj i formalno otvorenoj kandidaturi za članstvo u EU, spor sa Bugarskom oko ustavnog priznanja bugarske manjine ostaje ključni blokirajući faktor. Evropska unija ističe potrebu za snažnijim reformama u vladavini prava, ali u Skoplju i dalje postoji primetna institucionalna inertnost. Istovremeno, državni vrh sve glasnije upozorava na rusko mešanje u region, ukazujući da odlaganje EU integracija otvara prostor za dezinformacije, političku polarizaciju i eroziju javnog poverenja. Evropski parlament identifikuje Severnu Makedoniju kao metu zlonamernih uticaja koji dolaze iz Rusije i Kine, što dodatno opterećuje njen ionako krhki politički sistem.
Unutrašnja dinamika dodatno usložnjava situaciju: podrška EU integracijama opada među etničkim Makedoncima, dok Albanci u Severnoj Makedoniji i dalje u visokom procentu podržavaju evropski put. Ove razlike pojačavaju političke tenzije, a vladajuća konzervativna koalicija, pod pritiskom unutrašnjih frakcija, odugovlači sa ustavnim promenama. Istovremeno, Skoplje jača strateške veze sa Vašingtonom, računajući na američki politički i bezbednosni štit koji može delimično ublažiti pritiske Brisela i Sofije.
Geopolitičke kalkulacije velikih sila i dalje oblikuju prostore delovanja obe države. Kina širi ekonomski prodor u Severnoj Makedoniji kroz infrastrukturu i kreditne aranžmane, što Evropski parlament opisuje kao „rizik erozije suvereniteta“. Rusija preko medijskih i političkih kanala podstiče polarizaciju, dok se Srbija i Mađarska u evropskim izveštajima pominju kao mostovi ruskog i kineskog uticaja u regionu. Evropski akteri, uključujući Italiju, upozoravaju da oklevanje EU u politici proširenja ostavlja prostor za jačanje alternativnih geopolitičkih ponuda, što bi u dugom roku moglo ugroziti stabilnost celog regiona.
U tom kontekstu, najizgledniji scenario za 2025–2026. godinu jeste nastavak kontrolisane integracije pod visokim spoljnim pritiscima. Albanija će nastaviti sa napredovanjem, dok će Severna Makedonija verovatno sporo napredovati ka EU, bez dramatičnih proboja, ali i bez značajnijeg nazadovanja. Zastoj u pregovorima, sporije reforme i izostanak jakog geopolitičkog impulsa EU održavaju status kvo, dok Turska koristi institucionalne slabosti, ekonomske potrebe i političku fragmentaciju kako bi produbila uticaj. Region tako ostaje izložen visokom intenzitetu dezinformacionih kampanja, političkim pritiscima i unutrašnjim tenzijama, ali bez neposrednog rizika od većih bezbednosnih kriza.
Alternativa ovom scenariju mogla bi biti ubrzana integracija i konsolidacija evroatlantskog fronta ukoliko EU tokom 2025. uspe da postigne politički konsenzus oko proširenja i ako Bugarska ublaži blokadu prema Severnoj Makedoniji. To bi otvorilo nova pregovaračka poglavlja za Skoplje i podstaklo političku stabilizaciju, dok bi Albanija dobila snažan podsticaj za dublje reforme. Međutim, ovaj pozitivni scenario ima nižu verovatnoću jer se zasniva na optimističkom raspletu unutrašnjih političkih odnosa u EU.
S druge strane, pesimistički scenario podrazumeva fragmentaciju, političke blokade i prodor spoljnih aktera ukoliko unutrašnje krize eskaliraju – bilo kroz pad vladajućih koalicija, odlaganje ustavnih promena ili širenje javnog nezadovoljstva zbog korupcije i sporih reformi. U tom slučaju, Rusija i Kina bi mogle produbiti uticaj, dok bi nacionalističke grupe pojačale pritisak na spoljnu politiku obe države.
Ukupno posmatrano, stabilnost regiona u narednom periodu zavisiće od nekoliko ključnih indikatora: napretka Severne Makedonije u ustavnim promenama i odnosu prema Bugarima u Ustavu, dinamike pravosudnih reformi u Albaniji, nivoa investicija u infrastrukturu, aktivnosti NATO i regionalnih bezbednosnih inicijativa, kao i etničkih razlika u podršci evropskim integracijama. Ukoliko obe države uspeju da zadrže evroatlantsku orijentaciju i odgovore na unutrašnje izazove, integracija će i dalje predstavljati glavni mehanizam očuvanja regionalne bezbednosti. Ali svaki zastoj u reformama, svaka unutrašnja kriza ili novi talas spoljnog mešanja otvoriće prostor velikim silama da eksploatišu slabosti i dalje potkopaju stabilnost Zapadnog Balkana.
Autor: Veljko Kazić