Jul 2025.
Energetska geopolitika 2025. jasno pokazuje da Bliski istok ponovo zauzima centralnu poziciju u globalnom snabdevanju, posebno u trenutku kada evropska zavisnost od stabilnih tokova nafte i gasa postaje sve izraženija. Sankcije protiv Rusije, hronične nestabilnosti u Libiji i Jemenu, kao i unutrašnje reorganizacije u proizvodnim kapacitetima Saudijske Arabije i Irana, remete postojeće tokove i redefinišu dinamiku regionalnog i evropskog tržišta.
U toj slici, cevovodi ostaju jedna od najvažnijih poluga geopolitičke moći. Svako preusmeravanje ruta – bilo na relaciji Istočni Mediteran–Evropa, preko Turskog toka, ili duž južnih i centralnih mediteranskih pravaca – predstavlja signal promene u balansu snaga. Energetske interkonekcije utiču na cenovnu stabilnost, sigurnost snabdevanja i stratešku autonomiju Evrope više nego ijedan drugi infrastrukturni sektor.
Saudijska Arabija i Katar, uz aktivnu ulogu Turske, pokušavaju da optimizuju svoj izvoz kroz diversifikaciju pravaca i potpisivanje dugoročnih ugovora za isporuke LNG i sirove nafte Evropi. Projekti poput Eastern Mediterranean Gas Pipeline i novih gasnih interkonekcija preko Grčke stvaraju okvir u kojem EU može da smanji zavisnost od ruskog gasa, ali samo po cenu visokih ulaganja i dugoročnog infrastrukturnog planiranja.
Iran, nakon delimičnog popuštanja sankcija tokom prve polovine 2025, koristi svoj gasni i naftni sektor kao instrument spoljne politike. Liban i Sirija ostaju nepredvidive tačke u sistemu – slaba institucionalna kontrola i prisustvo neregularnih oružanih grupa stvaraju okruženje visokog rizika za svaki veliki infrastrukturni projekat. Nestabilnost u tim zonama otvara prostor za nadmetanje regionalnih sila, što direktno utiče na kontinuitet isporuka.
Evropska unija je tokom 2025. ostvarila napredak u diversifikaciji, pre svega kroz širenje kapaciteta LNG terminala u Hrvatskoj, Grčkoj i Italiji, što omogućava fleksibilnije preusmeravanje isporuka iz Katara, SAD i Norveške. Ipak, uprkos dodatnim kapacitetima i povećanim spot isporukama, zavisnost centralne i istočne Evrope od ruskog gasa ostaje politički i tržišno osetljiva.
Sankcije prema Rusiji i Belorusiji unutar energetskog sektora ubrzale su prelazak na alternativne dobavljače, ali su istovremeno povećale cenu energenata, što naročito pogađa energetski intenzivne industrije. Time je potvrđeno da pitanje evropske energetske autonomije nije samo tehnički i tržišni izazov, već i ključni geopolitički instrument.
U tom kontekstu, ključni cevovodi funkcionišu kao poluge strateškog uticaja:
- TurkStream i Eastern Mediterranean Gas Pipeline – omogućavaju Turskoj poziciju dominantnog regionalnog energetskog čvorišta, uz direktan uticaj na odnos EU–Rusija.
- Transbalkanski i Jadranski koridori – smanjuju izloženost istočne i centralne Evrope ruskim tokovima, ali zahtevaju stabilnu međudržavnu koordinaciju i pouzdane tranzitne režime.
- Iranski i libijski projekti – predstavljaju instrument regionalne projekcije moći, jer obezbeđuju Teheranu i akterima u Tripoliju veći manevarski prostor u određivanju cena i kontrole tokova.
Najkritičniji faktor ostaje politička nestabilnost duž tranzitnih zona: svaki prekid, bio uzrokovan lokalnim sukobima, diverzijama ili administrativnim blokadama, može generisati poremećaj snabdevanja i izazvati nagli rast globalnih cena.
- Evropa ostaje izložena otvorenoj energetskoj krizi – neočekivani prekidi mogu proizvesti nove inflatorne talase i povećati socijalne tenzije.
- Regionalni sukobi postaju alat spoljne politike – Bliski istok i Levant zadržavaju potencijal da budu mesta proksi nadmetanja između Rusije, SAD i regionalnih aktera.
- Investicije i tehnologija kao amortizer rizika – širenje kapaciteta LNG , modernizacija cevovoda i diverzifikacija izvora mogu postepeno smanjivati izloženost, ali isključivo uz visoku političku koordinaciju država članica.
Najverovatniji scenario za narednih 12 meseci jeste intenziviranje konkurencije u regionu, uz nastavak sporog ali stabilnog procesa evropske diversifikacije. U takvom okruženju, cevovodi ostaju ključni element i ekonomske održivosti i geopolitičkog pozicioniranja – instrument koji određuje sigurnost snabdevanja, ali i pravila igre na širem energetskom tržištu.
Autor: Miloš Talović