Jul 2025.
Svrgavanje Bašara al-Asada u decembru 2024. godine označilo je kraj jedne epohe u savremenoj istoriji Sirije, ali nije donelo stabilnost. Vakuum na državnom nivou koji je usledio, otvorio je prostor za delovanje niza novih aktera – lokalnih milicija, regionalnih snaga i plemenskih saveta – koji sada nastoje da konsoliduju kontrolu nad svojim teritorijama. Uz nekadašnjeg lidera paravojne formacije Hayat Tahrir al-Sham Ahmeda al-Šaaru (Ahmad al-Shaara) na čelu države i institucionalizaciju paravojnih, terorističkih i pobunjeničkih grupa kroz njihovo integrisanje u nacionalne oružane snage Sirije, slika ne deluje optimistično. U tom mozaičnom poretku, južna Sirija, posebno pokrajina Suvajda (engl. Suwaidah), iznova je postala epicentar unutrašnjeg otpora i spoljnih kalkulacija.
Otpor Druza u Suvajdi, koji se godinama održavao na ivici otvorenog konflikta sa Damaskom, posle pada režima prerastao je u organizovani političko-bezbednosni projekat. Vođeni kombinacijom lokalnog nacionalizma, zaštite verske zajednice i težnje ka autonomiji, Druzi su uspostavili Savet narodne odbrane Suvajde (engl. Suwaidah Military Council), strukturu koja sada deluje kao de facto regionalna vlast. Njihov cilj nije separatizam, već samouprava unutar nove konfederalne Sirije, što se sve više nameće kao mogući ishod tekuće fragmentacije države.
Dok Suvajda nastoji da se pozicionira kao bastion stabilnosti u južnom haosu, regionalne sile koriste vakuum moći. Jordan, koji dugo gleda na južnu Siriju kao na tampon-zonu protiv iranskog uticaja i krijumčarenja droge, sada igra aktivniju ulogu – podržavajući umerene druske frakcije i obezbeđujući im logističku pomoć. Sa druge strane, Iran je u velikoj meri izgubio oslonac u Damasku, ali nastoji da preko ostataka šiitskih milicija u Dariji i Kuneitri održi prisustvo u blizini Golana, kako bi zadržao uticaj na osu Teheran–Bejrut.
Izrael, pak, koristi post-asadovsku situaciju da stvori „južni pojas stabilnosti“, gde bi Druzi, uz izričitu neutralnost, predstavljali tampon-zonu između izraelske granice i sirijskog haosa. Izraelski interes je jasan: eliminisati prisustvo iranskih i Hezbolahovih elemenata i sprečiti formiranje novih vojnih struktura koje bi ugrozile bezbednost Golana. Ova dinamika čini da Suvajda, nekada periferna, sada ima geostratešku ulogu koja nadmašuje njenu demografsku težinu.
Politički model Druza u Suvajdi zasniva se na kombinaciji tradicionalnih klanovskih saveta i savremenih institucionalnih formi. Međutim, legitimitet novih struktura nije apsolutan: unutar same zajednice postoje podele između umerenih i militantnih struja. Dok jedni nastoje da formiraju regionalni savet koji bi se priključio novom tranzicionom parlamentu u Damasku, drugi insistiraju na potpunoj samostalnosti, što dovodi do čestih oružanih incidenata.
Do leta 2025. godine, slika Sirije je sasvim izmenjena. Severoistok drže kurdske snage uz podršku SAD, mada su u martu 2025. prihvatile da se integrišu u nacionalne oružane snage; sever i zapad su pod uticajem Turske i njenih saveznika; centar je zona pod kontrolom novih vlasti; a jug postaje simbol borbe za lokalnu autonomiju u ruševinama centralizovane države.
Otpor Druza, u tom kontekstu, predstavlja prototip novog sirijskog političkog identiteta – zasnovanog na lokalnoj odgovornosti i relativnoj neutralnosti prema spoljnim silama. Iako međunarodna zajednica, posebno Evropska unija, trenutno oprezno pristupaju pružanju podrške ovim strukturama, u diplomatskim krugovima sve više preovlađuje stav da Siriju posle Asada nije moguće ponovo integrisati u jedinstvenu državu bez priznatih regionalnih autonomija.
Scenario za južnu Siriju u drugoj polovini 2025. godine ostaje neizvesan. Ako Suvajda uspe da održi institucionalnu koheziju i izbegne unutrašnji raskol, mogla bi postati model za političku decentralizaciju u drugim delovima zemlje. Međutim, ako se spoljni uticaji intenziviraju – posebno kroz konkurenciju između Jordana, Irana i Turske – postoji rizik da će region biti uvučen u novi ciklus konflikata, sa težištem na delovanje proxy snaga.
Za Siriju, čiji je državni identitet već zapao u zonu duboke retrogradnosti, Suvajda predstavlja poslednji test sposobnosti lokalnih zajednica da same definišu svoju budućnost. Ukoliko Druzi uspeju da sačuvaju ravnotežu između samouprave, bezbednosti i regionalne neutralnosti, mogli bi postati jedan od retkih stabilizujućih faktora u inače rasparčanom post-asadovskom pejzažu Bliskog istoka.
Autor: Tanja Kazić