Repozitorijum

Decembar 2025. Digitalni front više nije metafora budućnosti. On je operativna realnost sadašnjosti. Države, korporacije i mrežni akteri vode sukobe koji se ne mere teritorijom, već propusnim opsegom. Ne osvajaju se gradovi. Osvajaju se tokovi podataka. Ne ruše se mostovi. Ruše se sistemi poverenja. U toj areni, politika se sve više ponaša kao softver, a […]

Decembar 2025. Albanija se od početka 2024. godine nalazi u stanju pojačane političke napetosti, koja se jasno manifestuje kroz talase protesta u Tirani i drugim gradovima. Prvi veći protesti izbili su 20. februara 2024. godine, nakon optužbi za korupciju protiv premijera Edija Rame i navoda o političkoj instrumentalizaciji pravosuđa, kada su demonstranti ispred vladinih institucija

Decembar 2025. Zapadni Balkan ponovo ulazi u period duboke političke nestabilnosti, ali za razliku od ranijih decenija, sadašnji haos ne izgleda kao privremena turbulencija već kao trajno stanje. Region funkcioniše bez jasnog strateškog pravca, bez konsenzusa o budućem geopolitičkom sidru i bez kapaciteta da iznutra generiše održive političke i institucionalne promene. Umesto reformi i vizije,

Decembar 2025. Saudijska Arabija i Pakistan sklopili su sporazum o međusobnoj odbrani kojim se napad na jednu stranu smatra napadom na drugu. Iako detalji sporazuma nisu javno objavljeni, jasno je da on obuhvata sva vojna i odbrambena sredstva koja se smatraju neophodnim. Time se, makar u teoriji, nad Saudijskom Arabijom širi pakistanski nuklearni kišobran. Ovaj

Decembar 2025. Vlada u Bugarskoj podnela je ostavku 11. decembra 2025. godine, neposredno pred zakazano glasanje o nepoverenju u Parlamentu, nakon višenedeljnih masovnih protesta koji su u Sofiji i drugim većim gradovima okupili desetine hiljada građana nezadovoljnih duboko ukorenjenom korupcijom, ekonomskim pritiscima i načinom na koji je izvršna vlast pokušala da progura budžetska rešenja za

Decembar 2025. Latinska Amerika se danas nalazi na raskršću koje podseća na istorijske cikluse nestabilnosti, ali s tim u vezi, otvara se novo poglavlje u kojem populizam ne samo da oblikuje javnu politiku, već i redefiniše granice društvenog ugovora i institucionalnog legitimiteta, dok protesti i geopolitički zaokreti postaju mera stvarne dubine krize, koja prevazilazi običnu

Januar 2026.  Pre svega, može se primetiti konsolidacija političkih institucija Ruske Federacije. U septembru su održani izbori za 11 od 89 regionalnih zakonodavnih skupština, kao i za 21 najviše zvanično lice (u svakodnevnom govoru – guvernera) subjekata federacije. Na svim izborima za guvernere, kandidati koji su tu funkciju obavljali na početku izbora pobedili su svoje

Januar 2026.  Političke krize koje traju godinama često gube karakter izuzetka i postaju deo strukture sistema. Upravo tada nastaje paradoks savremenih međunarodnih odnosa: što je kriza dugotrajnija, to je njena potencijalna eskalacija manje prepoznata kao realna mogućnost. Venecuela već više od jedne decenije egzistira u takvom stanju – ne kao država u otvorenom kolapsu, već

Januar 2026. Poslednja decenija donela je postepenu, ali suštinsku promenu u arhitekturi bezbednosti jugoistočne Evrope. Pored državnih vojnih i policijskih struktura, na scenu su stupili novi akteri – privatne bezbednosne kompanije (PBK) – čiji je rast podstaknut kombinacijom političke tranzicije, ekonomske nesigurnosti i regionalnih bezbednosnih praznina. Dok su do pre nekoliko godina PBK bile vezane

Januar 2026. Talas protesta koji je zahvatio Islamsku Republiku Iran krajem 2025. odine, nastavljajući se i tokom januara 2026. godine, ne može se okarakterisati kao puki indikator nezadovoljstva aktuelnim režimom, niti samo kao spontana reakcija stanovništva na pogoršane ekonomske uslove. Naime, u pitanju je složeni društveno-politički proces koji ukazuje na dubinsku eroziju legitimiteta islamske republike,