Repozitorijum

Februar 2025. Demokratska Republika Kongo (DR Kongo) ponovo se nalazi u epicentru afričke i međunarodne bezbednosne agende. Nakon više od dve decenije hronične nestabilnosti u provincijama Severni Kivu i Ituri, poslednji meseci beleže novu eskalaciju sukoba između oružanih snaga DR Konga (FARDC) i pobunjeničkog pokreta Mouvement du 23 Mars (M23). Sukob, koji je formalno etnički […]

Februar 2025. Poslednjih godina, Turska je uspela da preoblikuje svoj odnos prema Balkanu, krećući se od uspostavljanja simboličnog prisustva do definisanja konzistentke strategije ekonomskog, kulturnog i političkog uticaja. Naime, dok se Evropska unija bori sa unutarpolitičkim izazovima i spoljnim pretnjama, a interes Sjedinjenih Država stagnira, Ankara „popunjava prostor“ koji je nastao između ambicija i praznine.

Februar 2025. Zimski meseci 2025. godine donose niz uznemirujućih pojava u evropskim društvima. Od Berlina do Kopenhagena, preko Pariza, talas protesta i nasilnih incidenata zahvata države koje su donedavno važile za simbole institucionalne stabilnosti i demokratske zrelosti. Napadi na političke predstavnike, rast masovnih demonstracija i radikalizacija javnog prostora ukazuju da Evropa prolazi kroz duboku unutrašnju

Februar 2025. Evropski analitički krugovi već dugo gledaju na iransko-izraelski sukob kao na stalni izvor nestabilnosti koji s vremena na vreme menja oblik i intenzitet, ali početkom 2025. prerasta u nešto mnogo šire – u sistemski problem globalne bezbednosne arhitekture. S tim u vezi, onaj prvi direktan balistički napad Irana na Izrael krajem 2024. deluje

Februar 2025. Evropski analitički krugovi već dugo gledaju na iransko-izraelski sukob kao na stalni izvor nestabilnosti koji s vremena na vreme menja oblik i intenzitet, ali početkom 2025. prerasta u nešto mnogo šire – u sistemski problem globalne bezbednosne arhitekture. S tim u vezi, onaj prvi direktan balistički napad Irana na Izrael krajem 2024. deluje

Januar 2025. Od 2022. godine, kada su prvi put registrovane koordinisane kampanje sa veštački generisanim sadržajem tokom rata u Ukrajini, upotreba veštačke inteligencije u informacionim sukobima prestala je da bude eksperiment. Postala je instrument moći. Do 2025. godine, AI je postao sastavni deo konflikata na Bliskom istoku, Kavkazu i Balkanu. Digitalna propaganda više nije komunikacija.

Januar 2025. Evropa ponovo ulazi u još jednu zimu, a s tim u vezi energetska slika jugoistočne Evrope sve više liči na složeni mozaik u kojem se realizam i retorika neprestano sudaraju. Balkan, kao i uvek, stoji na raskrsnici – između ruskog gasa, američkog LNG, turskih tokova i evropskih fondova. I dok Brisel insistira na

Januar 2025. Evropa ulazi u još jednu zimu, i odmah da kažem – migracije ponovo iskaču kao tema broj jedan, iako smo svi mislili da je taj talas već splasnuo. S tim u vezi, Balkan je ponovo pod reflektorima, jer Frontex već prijavljuje porast od nekih tridesetak procenata u odnosu na prošlu godinu, a gde

Januar 2025. godine Afrika je u prvoj polovini dvadesetih godina ovog veka postala novi centar geoekonomske pažnje, ne zbog svoje tradicionalne rudne i energetske baze, već zbog pozicije u globalnom lancu snabdevanja kritičnim mineralima — kobaltom, litijumom, bakrom i retkim zemljama, koji su nezamenljivi u proizvodnji baterija, obnovljivih izvora energije i naprednih vojnih tehnologija. Upravo

Januar 2025. godine Rat u Gazi, koji se protekle zime okategorisao kao jedna od najdužih faza otvorenog oružanog sukoba između Izraela i Hamasa, pretvorio se u regionalnu krizu, koja daleko prevazilazi granice palestinske enklave, preteći da u potpunosti izmeni balans moći na nivou Bliskog istoka. Umesto jednog izolovanog konflikta, mi danas svedočimo jednoj sistemskoj bezbednosnoj