Repozitorijum

April 2025. U post-ukrajinskoj geopolitici i energetskom preraspoređivanju moći u širem evroazijskom prostoru, Balkan sve češće izmiče staroj binarnoj podeli Istok–Zapad. Danas on stoji kao most između novih bezbednosnih paradigmi i alternativnih energetskih tokova koji ulaze u Evropu iz regiona Kaspijskog mora. U tom kontekstu, Azerbejdžan i Turska se profilišu kao dva ključna strateška čvorišta […]

April 2025. Tri godine nakon što rat u Ukrajini potpuno promeni evropsku računicu i dve godine nakon što EU pokuša da upali najambiciozniji energetski motor svoje istorije, promatram kako kontinent i dalje šeta između ideala Zelenog dogovora i realnosti uporne energetske zavisnosti, te pokušavam da objasnim zašto evropska priča i dalje škripi na spojevima između

April 2025. Region Persijskog zaliva ostaje čvorište energetskih i političkih tenzija, ali se poslednjih godina geopolitički pritisak sve jasnije premešta u digitalni prostor. Države regiona sada štite svoje sisteme kao da štite električne mreže pod naponom, jer svaka greška otkriva pukotinu u enkripciji moći. Napadi na infrastrukturu postaju deo algoritamske politike i oblikuju bezbednosne kalkulacije

Maj 2025. Početkom 2025. godine, Persijski zaliv ponovo je postao epicentar globalne bezbednosne tenzije. Eskalacija između Irana i Izraela, nakon serije tajnih operacija, sajber napada i incidenta u Ormuskom moreuzu u proteklih godinu dana, dovela je do naglog pogoršanja regionalne stabilnosti. Dok su neki zapadni analitičari očekivali postepeni povratak diplomatije nakon rata u Gazi i

Maj 2025. Pet godina nakon puča (2020. godine), Mali se ponovo nalazi u vihoru političkih napetosti. Talas protesta koji je zahvatio prestonicu Bamako i druge veće gradove početkom 2025. godine predstavlja novu fazu u dugom procesu društveno-političke erozije, koja je otpočela mnogo pre vojne intervencije, u kojoj je pučistička klika svrgnula s vlasti predsednika Ibrahima

Maj 2025. Dve godine nakon samita u Vilnjusu, NATO ulazi u fazu duboke strateške tranzicije. Savez traži novi balans između tradicionalne kolektivne odbrane i prilagođavanja izazovima multipolarnog sistema. Rat u Ukrajini, rast kineskog uticaja u Indo-Pacifiku i povratak logike velike sile oblikuju tu tranziciju. Povećanje odbrambenih izdataka, koje je u 2025. postalo politički imperativ, predstavlja

Maj 2025. Sredinom 2025. godine, potpisivanje proširenog bezbednosnog sporazuma između Australije i Papue Nove Gvineje označava novu fazu u regionalnim odnosima i ukazuje na rastući „virus nestabilnosti“ u Indo-Pacifiku. Port Morsbi tvrdi da se radi o partnerstvu za razvoj i stabilnost, dok Kanbera ističe strateški odgovor na uticaj trećih aktera. Drugim rečima, Australija nastoji da

Мај 2025. Južnoazijski potkontinent u poslednjoj deceniji ulazi u fazu u kojoj se bezbednosna arhitektura menja brže nego što institucije mogu da isprate. Između Indije i Pakistana razvija se nova osa sukoba. Nema otvorenih frontova. Ima tihe eskalacije. To je prostor u kojem „enkripcija moći“ postaje ključni instrument, a sajber-rivalstvo prelazi u domen u kojem

Maj 2025. Tri decenije nakon ratova i političkih lomova devedesetih, Balkan ulazi u novu fazu nadmetanja. Umesto rovova i mirovnih sporazuma, dominira borba za kontrolu informacija. Regijom kruže narativi koji se uklapaju u globalne medijske tokove, društvene mreže i zavisnost političkih elita od digitalnih platformi. Od Beograda do Sarajeva, od Skoplja do Podgorice, javni prostor

Maj 2025. Do prve polovine 2025. godine, postalo je jasno da se Pacifik transformiše u centralnu tačku međunarodnog sistema. Države u regionu više ne učestvuju samo u standardnoj geopolitičkoj konkurenciji; one definišu obrasce koji utiču na globalni poredak. Drugim rečima, pitanja koja su nekada pripadala regionalnoj bezbednosti danas određuju arhitekturu međunarodnih odnosa. To otvara niz