Repozitorijum

Potpisivanje odbrambenog sporazuma između Albanije, Hrvatske i takozvanog „Kosova“ u aprilu 2025. godine predstavlja razvoj koji menja osnovnu bezbednosnu arhitekturu regiona. Sporazum je formalno prikazan kao mehanizam za jačanje stabilnosti, ali politički DNK ove inicijative ukazuje na ambicije koje prevazilaze deklarativni okvir. Drugim rečima, potpisnice formiraju strukturu koja prelazi prag klasične trilateralne saradnje, uz mogućnost […]

Jun 2025. Šest meseci nakon pada režima Bašara al-Asada, Sirija se nalazi u najosetljivijoj fazi svoje savremene istorije. Srušeni autoritarni sistem nije zamenjen funkcionalnim državnim poretkom, već mnoštvom regionalnih uprava, paravojnih struktura i privremenih saveta koji kontrolišu različite delove teritorije. Sirijska država više nije jedinstven politički subjekt, već prostor fragmentisanih interesa, u kojem se prelamaju

Jun 2025. U samo nekoliko godina, generativna veštačka inteligencija prešla je iz laboratorijskog eksperimenta u centralnu tačku globalne bezbednosti. Do sredine 2025. godine, postala je deo državne infrastrukture moći. Ne funkcioniše više samo kao tehnološki resurs. Postala je mehanizam političkog uticaja i nova vrsta enkripcije moći u digitalnom okruženju. Sukobi oko pristupa modelima i podacima

Jun 2025. Petnaest godina nakon što je region formalno izašao iz perioda masovnih oružanih sukoba, Balkan ponovo ulazi u fokus evroatlantske bezbednosne arhitekture. Rat u Ukrajini, energetska nesigurnost, sajber pretnje i rastući uticaj trećih aktera, poput Rusije, Kine i Turske, podižu nivo regionalne osetljivosti. To otvara niz pitanja o sposobnosti NATO da obezbedi stabilnost u

Jun 2025. Pet godina nakon što je EU otvorila pregovore sa Severnom Makedonijom, primećujem da zemlja opet stoji na raskršću, luta između istorijske šanse i ozbiljnog zamora od reformi, a sve to u trenutku kada vlasti i dalje guraju evropski kurs, makar deklarativno. Održavaju onu sliku odlučnosti, iako ih spor sa Bugarskom vuče nazad i

Jun 2025. Energetska bezbednost jugoistočne Evrope ulazi u fokus čim rat u Ukrajini menja odnose snaga i redefiniše evropski pristup Rusiji, pa ja odmah gledam kako se region koji je decenijama živeo na ruskom gasu okreće diversifikaciji i stvara neku vrstu kontrolisanog haosa u kojem svaka država traži svoje mesto, s tim u vezi pokušavajući

Jun 2025. Balkan danas ulazi u fokus globalnih tokova na način koji mnoge iznenađuje, iako je već godinama primetno da se region polako vraća na mapu ključnih koridora svetske ekonomije, jer takve promene uvek nastaju na preseku ratova, sankcija i energetskih pomeranja koja preoblikuju trgovinske tokove brže nego što analitičari uspeju da isprate. Dok se

Jun 2025. U uslovima globalnih sukoba, energetskih poremećaja i fragmentacije trgovinskih tokova, namensku industriju jugoistočne Evrope posmatram kao sektor koji ponovo preuzima centralno mesto u državnim strategijama, jer deluje kao svojevrsni politički DNK regiona koji reaguje na pritiske spolja i slabosti iznutra. Nekadašnji industrijski sistemi, koje su mnogi smatrali reliktom Hladnog rata, danas funkcionišu kao

Jul 2025. Tokom poslednje decenije, Iran je postepeno izgradio svoju poziciju kao najkonzistentniji akter na Bliskom istoku. Dok su Sjedinjene Američke Države postepeno smanjivale svoje vojno prisustvo, a Rusija se fokusirala na rat u Ukrajini i unutrašnje ekonomske prioritete, Teheran je metodično širio svoj uticaj kroz kombinaciju vojnih, verskih, obaveštajnih i ekonomskih instrumenata. Do sredine

Jul 2025. Svrgavanje Bašara al-Asada u decembru 2024. godine označilo je kraj jedne epohe u savremenoj istoriji Sirije, ali nije donelo stabilnost. Vakuum na državnom nivou koji je usledio, otvorio je prostor za delovanje niza novih aktera – lokalnih milicija, regionalnih snaga i plemenskih saveta – koji sada nastoje da konsoliduju kontrolu nad svojim teritorijama.